Evanđelje po Luki (Lk 16, 19 - 31)
U ono vrijeme: Reče Isus farizejima: »Bijaše neki bogataš. Odijevao
se u grimiz i tanani lan i danomice se sjajno gostio. A neki siromah,
imenom Lazar, ležao je sav u čirevima pred njegovim vratima i
priželjkivao nasititi se onim što je padalo s bogataševa stola. Čak su i
psi dolazili i lizali mu čireve.
Kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u krilo Abrahamovo. Umrije i
bogataš te bude pokopan. Tada u teškim mukama u paklu, podiže
svoje oči te izdaleka ugleda Abrahama i u krilu mu Lazara pa
zavapi: ’Oče Abrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči vršak
svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik jer se strašno mučim u ovom
plamenu.’ Reče nato Abraham: ’Sinko! Sjeti se da si za života primio
dobra svoja, a tako i Lazar zla. Sada se on ovdje tješi, a ti se mučiš.
K tome između nas i vas zjapi provalija golema te koji bi i htjeli
prijeći odavde k vama, ne mogu, a ni odatle k nama prijelaza nema.’
Nato će bogataš: ’Molim te onda, oče, pošalji Lazara u kuću oca
moga. Imam petero braće pa neka im posvjedoči da i oni ne dođu u
ovo mjesto muka.’
Kaže Abraham: ’Imaju Mojsija i Proroke! Njih neka poslušaju!’ A
on će: ’O ne, oče Abrahame! Nego dođe li tko od mrtvih k njima,
obratit će se.’ Reče mu: ’Ako ne slušaju Mojsija i Prorokâ, neće
povjerovati sve da i od mrtvih tko ustane.’«